Термин Спортска повреда обухвата широк дијапазон стања, обично укључује мишићно коштана стања. У основи обухвата све акутне повреде а и хронична стања која су повезана са специфичне физичке активности. Термин спопртска повреда укљулује проблем повезане са физичким активностима, То укључује проблем настале као резултат бављења спортским тренингом, борилачким спортовима, такмичарским спортовима, интензивним викенд активностима, активностима у природи. Људи који учествују у оваквим активности,а често повређују мишиће, лигаменте, тетиве и зглобове, обично делове тела који су најактивнији у тим активностима. Медицина спорта је еволуирала у медицинску дисциплине специјализовану за лечење оваквих повреда.
Специфична стања и дијагнозе који спадају у ову категорију су: медијални и латерални епикондилитис, залеђено раме, плантарни фасцитис, акутна упала бурзе лакта, повфреда акромио-клавикуларног споја, повреда ротаторне манжетне, болна стања свих зглобова, оштећења колених менискуса, тетива бицепса, повреде међупршљенских дискова, укрштених лигаманата коленог зглоба, боних стања чашице колена, Специфиц Цондитионс Цоммон медицал диагносес тхат фалл ундер тхе умбрелла оф Спортс Ињуриес инцлуде: медиал & латерал епицондyлитис, фрозен схоулдер, плантар фасцитис, ацуте олецранон бурситис, ацромиоцлавицулар јоинт сепаратион, ротатор цуфф тендонитис, остеоартхритис оф алл јоинтс, менисцал теарс, бицепитал теносyновитис, лумбар дисц херниатионс, антериор & постериор цруциате лигамент теарс, пателлофеморал сyндроме, Осгоод Сцхлаттерс сyндроме – болна стања везана за периоде убрзаног раста малдих адолесцената и деце, и многа друга стања.
Акупунктура даје веома добре резултате у третману спортских повреда. Многи професионални спортски тимови имају акупунтуристе у своме медицинском тиму како би смањили време лечење и опоравка или решили неке тврдокорне проблеме. Употреба акупунктуре у решавању акутних повреда насталих због репетитивних активности почела је још пре неколико векова. Тада је била један од главних начина лечења повреда у борилачким вештинама. Специфичне акупунтрурне технике су се развиле да би се олакшао или елиминисао бол и драстично скратило време опоравка. Ова традиција се наставља и данас а њена употребу се редовно користи у раду са спортистима при појави сличних повреда.
Акупунктура обезбеђује врло ефикасан третман сппортских повреда првенствено зато што смањује бол, повечава обим покрета, побољшава опоравак и време излечења, ојачава ослабљење делове тела. На следећа стања акупунктура посебно добро делује: смањује упални процесс, смањује отоке, опушта мишиће и умањује спазме, смањује модрице и крвне подливе, побољшава толеранциију на бол, побољшава локалну циркулацију и побољпава доппремање кисеонмика и хранкљивих материја као и метаболисање и отпремање распадних продуката метаболизма.
По питања употребу акупунктуре за лечење спортскихј повреда, ради планирања третмана И очекованог одогова тела, повреде на акпунктуру повреде се деле на две категорије:
Акупунктуриста дијаглностикује акутне повреде како Еxцесна - Пренаглашена стања (као вишак физиолошког одговора на повредуЧ вишак бола, или пренаглашена биохемијска реакција (превисе јака упална реакција или пренаглашен оток).
Акупунктурни третман који се примени непосредно након повреде стимулише тело да правилније прилагоди овај одговор, пренаглашени одговор, у кратком временском периоду и значајно побољапање се дешава већ након једног или два третмана. Ако повреда није озбиљна, 3 до 4 третмана ће најчешће решити проблем. Озбиљније акутне повреде ће тражити бер 4 третмана пре него што може да се прецизније постави прогноза исхода повреде и да се одлучи за комплетнији план лечења.
Одмах након спортске повреде треба се присетити скраћенице РИЦЕ: на енглеском ова четирти слова значе:
Ове четири ствари ће помочи брзом и комплетнијем опоравку као и обезбеђивању олакшања тегоба у кратком временском периоду, треба их примењивати свакако у првих 48 сати. Искусни тренери и спортисти обично знају како је најбоље користити ове принципе.
Хроничне повреде такође треба добро осмотрити и дијагностиковати пре почетка терапије. Важно је установити да ли постоји неко стање структурне птомене ткива, као што је на пример оптечење хрксавице згобне површине, потосјање ожиљног ткива или дегенеративни процесс било које врсте. Када се има увид у комплетно стање које постоји везнао за повреду, онда треба направити план који ће стретирати основне симптоме али и њихове узроке. Ово може укључивати и акупунктуру али такође физикалне терапијске методе, употребу суплемената и биљних препарата, промене у начину исхране, балзама, уља, акватерапије, еластичних трака, ... итд.
Акупунтуристи обично калсификујуова стања у групу Дефиците - Недостатака, или мањка, што аутоматски подразумева та у терапији треба радити на јачању одређених структура или органа, ма да су често код хроничних стања могуће комплексно присуство узричних механизама. У овим стањима обично треба посебно радити на јачању мишићних група и повечању обима покрета захваћених као и суседних зглобова, на идржљивости, стабилности, координацији и балансу. Ово се ради паралелно са смањењем бола при третману већине хроничних спортских повреда.
Много је теже генерализовати потребно трајање за хроничне спортске повреде због негативног ефекта медикамената, продужене неактивности, сниженог морала а и потребе за хируршким третманом. И поред свега повређена особе би ттебало дза примети позитивне промене у период од 8 до 10 третмана, и ако многе хроничне повреде регују брзо на акупунктуру. Након овог почетног побољшања може се дати прецизније прогноза.